Moji prijatelji pesnici

Aleksandar Saša Jovanović
100 strana
ćirilica
15x21
srpski
tvrde korice

"Moji prijatelji pesnici", priče o ljudima koji ne žive od pisanja, ali su po onome kako žive i razmišljaju, zaista pesnici.

"Živeći na Zapadu, u srcu evropskog kapitalizma, za više od dvadeset godina obišao sam i posetio razna mesta, susreo se sa raznim ljudima, naravima, pravilima ponašanja i delovanja. Često sam hvatao sebe u  razmišljanjima kako ovo nije mesto za mene, kako sam promašio vek u kome živim, ne prihvatajući tu trku i grabljenje kamenja i spremnosti da u svakom trenutku sabiram, oduzimam, delim i razmišljam šta je za mene najisplativije, šta će mi doneti korist - materijalnu, naravno.

Ljudi koji umeju da budu oduševljeni rečju, stihom, rečenicom, pesmom su retkost. Još veća retkost bili su oni koji su me mogli oduševiti tim istim stvarima. Hteo-ne hteo, čovek (pogotovo naš) dolaskom na Zapad neprimetno upada u jedan začaran krug iz koga retko ko uspe da izađe. Možda je moja sreća što ni pre dolaska na ove meridijane nisam pokazivao uobičajeno interesovanje i glad za novcem, automobilima, zidovima, kvadratima i ostalim statusnim simbolima koji nam se veoma lukavo sugerišu i koji su odavno postali mejnstrim u razmišljanju većine - nebitno koje su boje kože, kojoj naciji ili religiji pripadaju.

Iako sam i ja imao san - da mogu biti neko drugi - a ne JA. I njega sam najskuplje platio. Tim pre je moja  radost bila veća kada sam počeo da srećem i upoznajem ljude koji su drugačiji. Koji zrače svojom jednostavnošću i ne misle da je sve u novcu. I nekako je i logično da su to umetnici - u ovom slučaju - pesnici. Ali, ne biti umetnik kada si u društvu, nego kada si sam sa sobom, kada si ono što jesi. A takvih ima. Onih koji vide lepotu postojanja, ali i njenu muku. Koji svoj krst nose bez negodovanja. Koji se raduju tuđoj sreći i uspehu i koji  su me zauvek kupili nekim gestom, pričom, stihom, osmehom. I svi su sa prostora veriga sveta i žive (skoro svi)  na prostoru koji danas zovemo Zapadna Evropa. Uglavnom vama nepoznati. „Mali" ljudi. Ali su im srca toliko velika da se u njima, kao u najčistijim planinskim jezerima, možete kupati. Ovo su priče o njima". (autor)